1. Možete li nam reći nešto više o tome kada i kako ste saznali da imate reumatoidni artritis?
Prve simptome sam primetio pre tri godine, bolove i ukočenost u prstima ruku, posebno ujutru. Kako su tegobe postajale sve izraženije, obratio sam se reumatologu koji mi je postavio dijagnozu seropozitivnog reumatoidnog artritisa.
2. Kakav je bio početni tretman i kako ste reagovali na njega?
Prvo sam započeo terapiju metotreksatom (MTX) od 15 mg jednom nedeljno u privatnoj praksi, ali efekat nije bio zadovoljavajući, a CRP je ostao povišen. Kada sam kasnije prešao na Institut za reumatologiju, doza metotreksata mi je povećana na 20 mg nedeljno.
Takođe su mi snimili zglobove i rečeno mi je da su prisutne strukturalne promene tipične za RA. Pored toga, imao sam i bolove u stopalima i šakama. Zbog jakih bolova, povremeno sam koristio analgetike i kortikosteroide, ali ih nisam dobro podnosio.
3. Kada ste se odlučili za učešće u kliničkoj studiji i šta Vas je motivisalo?
Uprkos terapiji, simptomi su i dalje bili prisutni, pa mi je predloženo da razmotrim učešće u kliničkoj studiji. Glavni motiv mi je bio pristup inovativnom leku i mogućnost da isprobam terapiju koja još nije dostupna u redovnoj praksi.
4. Kako je izgledao proces prijave i uključivanja u studiju?
Prvo sam prošao detaljne preglede i laboratorijske analize. Nakon toga, lekarski tim mi je objasnio sve detalje studije – kako se sprovodi, koji su mogući rizici i benefiti. Nakon što sam dao saglasnost, krenuo sam sa novom terapijom.
5. Kako izgleda dolazak na kontrole?
Pošto nisam iz Beograda, putovanje do Instituta za reumatologiju može biti naporno, ali sam znao da će biti potrebno redovno praćenje i bio sam spreman na to. Kontrole su organizovane tako da unapred znam termine, što mi olakšava planiranje.
6. Kakvi su Vaši prvi utisci o terapiji u sklopu kliničke studije?
Za sada mogu reći da se osećam bolje. Jutarnja ukočenost i bolovi u zglobovima su se značajno smanjili. Ono što mi je posebno važno – više ne koristim analgetike ni kortikosteroide, koje sam ranije loše podnosio. To mi daje dodatnu sigurnost da je ova terapija pravi izbor za mene.
7. Da li ste imali neke neželjene reakcije na terapiju?
Za sada nisam imao ozbiljnijih nuspojava. Malo umora prvih dana posle injekcije, ali ništa što bi me ometalo u svakodnevnim aktivnostima. Sve to prijavljujem lekarima koji prate moj napredak.
8. Kako izgleda praćenje u okviru studije?
Imam redovne kontrole na Institutu za reumatologiju, gde se rade laboratorijske analize i pregledi. Takođe vodim dnevnik simptoma i beležim promene kako bih mogao da podelim iskustva sa doktorima.
Muzika i povratak na bubnjeve
9. Kako RA utiče na Vaš svakodnevni život i bavljenje muzikom?
Muzikom se bavim već 36 godina, a bubnjeve sviram isto toliko. Muzika je moj način izražavanja i opuštanja, ali kada su mi ruke postale ukočene i bolne, morao sam da smanjim sviranje.
Ranije mi je bilo teško da držim palice i precizno kontrolišem ritam, pa sam izbegavao nastupe sa bendom. To mi je veoma teško palo, jer je muzika deo mog identiteta.
Međutim, sada, nakon nekoliko meseci u kliničkoj studiji, ponovo mogu da sviram bez bolova i ukočenosti. Mogu da držim palice, imam bolju kontrolu pokreta i osećam se sigurnije za bubnjevima. Više nemam ograničenja da se bavim muzikom.
Deo sam benda Stoiks, koji sarađuje sa Dule Resavcem, i zajedno smo izdali album. Ponovo nastupam i osećam se kao da sam vratio deo sebe koji sam privremeno izgubio.
10. Kakav savet biste dali nekome ko razmišlja o učešću u kliničkoj studiji?
Najvažnije je da se dobro informišete o studiji i terapiji. Meni je pomoglo to što sam imao podršku lekara koji su mi detaljno objasnili proces.
Takođe, važno je biti otvoren za nove mogućnosti. Pre studije sam bio skeptičan, ali sada kada vidim napredak, drago mi je što sam se odlučio za ovaj korak.
Ako imate priliku da učestvujete u studiji, razmislite o tome – možda će vam promeniti život, kao što se meni desilo.