Umor je osećaj koji svi poznajemo – prirodna posledica napornog dana, lošeg sna ili emotivnog stresa. Ali kada umor ne prolazi ni nakon odmora, kada traje nedeljama ili mesecima, i kada počne da utiče na vašu svakodnevicu – to više nije „samo umor“.
Šta je zapravo hronični umor?
Hronični umor nije dijagnoza sama po sebi, već simptom koji može ukazivati na razne zdravstvene probleme. On se razlikuje od običnog umora po svojoj dužini trajanja, intenzitetu i uticaju na kvalitet života. Ljudi često opisuju da se bude „iscrpljeni“, bez obzira koliko su spavali, i da ih i najmanji napor „potpuno iscrpi“.
Najčešći uzroci hroničnog umora:
- Anemija
Nizak nivo gvožđa ili hemoglobina može uzrokovati osećaj malaksalosti, vrtoglavice i umora. - Problemi sa štitastom žlezdom
Hipotireoza (usporen rad štitaste) često se manifestuje kroz umor, pospanost i usporen metabolizam. - Autoimune bolesti
Bolesti poput reumatoidnog artritisa, lupusa ili Sjögrenovog sindroma često počinju upravo izraženim osećajem umora, još pre nego što se pojave klasični simptomi. - Hronične infekcije ili inflamatorna stanja
Dugotrajne infekcije, virusni sindromi ili upalni procesi u telu mogu izazvati izražen umor bez vidljivog uzroka. - Depresija i anksioznost
Psihičko zdravlje ima veliki uticaj na fizičku energiju. Umor je jedan od osnovnih simptoma depresije, često potcenjen. - Hronični stres i burnout
Konstantna napetost, nesanica i opterećenja mogu dovesti do potpune fizičke i mentalne iscrpljenosti – takozvanog sindroma sagorevanja.
Kada da se javite lekaru?
Ako umor:
- traje duže od 3–4 nedelje,
- ne prolazi ni posle odmora i dobrog sna,
- remeti vašu radnu sposobnost, koncentraciju ili društveni život,
- prati druge simptome (gubitak težine, bolovi, temperatura, malaksalost, promene raspoloženja),
važno je da potražite pomoć. Lekar će proceniti koje analize su potrebne i može vas uputiti na dalje ispitivanje.
Postoji li rešenje?
Najvažnije je utvrditi uzrok. U nekim slučajevima dovoljna je korekcija ishrane, uvođenje fizičke aktivnosti ili balans između posla i odmora. U drugim slučajevima potrebno je ozbiljnije lečenje osnovne bolesti.
Kod pojedinih stanja, kao što su sistemske autoimune bolesti ili hronični inflamatorni sindromi, u toku su kliničke studije koje istražuju nove terapije – fokusirane upravo na umanjenje iscrpljujućeg umora i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
Podrška postoji. I niste sami.
Hronični umor nije slabost. To je signal tela da nešto nije u redu i da mu je potrebna pomoć. Ako ste već iscrpli sve osnovne analize, a i dalje se borite sa umorom, razmislite i o dodatnim opcijama – uključujući i informacije o aktuelnim kliničkim ispitivanjima koja mogu doneti nove terapijske mogućnosti.